Како обични људи могу да пронађу своје таленте? Овај скуп револуционарних савета ће вам помоћи да прецизно идентификујете своје основне снаге.

Ћаскао сам са пријатељем који је дипломирао пре две или три године током викенда, и причали смо о речи „талената“.

Рекао је нешто што ме је оставило затеченим неколико секунди.

Рекао је: „Осећам се као да немам никакав таленат.“

Та реченица звучи прилично обично, зар не? Али из неког разлога, срце ми је прескочило откуцај.

Јер сам се и ја тако осећао безброј пута.

Неки би могли рећи: „У чему је ствар? Има много људи који нису талентовани. Ти ниси геније, па шта је ту око бриге ?“

Али оно што ме мучи није заправо сам закључак да „немам талента“.

Оно са чиме се мучим јесте које стандарде користимо за дефинисање талента.

Сви смо погрешно схватили дефиницију талента.

Пажљиво размислите. Шта смо чули о таленту од детињства до одраслог доба?

Бити добар у математици је таленат. Бити добар у цртању је таленат. Бити добар певач је таленат.

Шта је заједничко овим изјавама?

Све се своди на то да си бољи од других.

Све се своди на ваш ниво вештине, који вам омогућава да превазиђете просечан ниво у одређеној области.

Али проблем је, пошто си само обична особа, како је могуће да будеш много бољи од других у свему?

Размислите сами, шта је то што вас заиста издваја од већине људи?

Могуће је, али је вероватноћа мала.

Можда постоји једна или две ствари у којима сте мало бољи од људи око себе, али то је само мало.

Далеко је од тога да се то сматра „талентом“.

Таленат није у томе да будете бољи од других, већ у томе да радите ствари без осећаја умора.

Ово је најнезгоднији део.

Таленат дефинишемо као „бити бољи од других“, а затим користимо овај стандард да захтевамо ствари од сваке обичне особе.

Какав је био резултат?

Као резултат тога, велика већина људи, током целог живота, осећа да нема талента.

Сви су сматрали да су људи који су „у реду у свему, али ни у чему не изузетни“.

Сви су осећали да ће им животи бити такви.

Искрено, овај осећај је загушљив.

Наишао сам на један веома занимљив цитат на интернету пре пар дана.

Суштина је у томе да обични људи не проналазе своје таленте тражећи „оно што их чини бољим од других“.

Уместо тога, потражите ствари које „не изазивају додатне трошкове када их урадим“.

Пажљиво размислите о овој реченици.

Шта значи да неће генерисати никакву додатну потрошњу?

То значи да не морате да се форсирате када то радите.

Нема потребе да се ослањате на снагу воље да бисте истрајали.

Нема потребе да стално себи говориш: „Само издржи, само издржи.“

Урадио си то природно.

Баш као и једење и пиће, нема осећаја борбе.

Која је разлика између талента и интересовања?

Неки би могли рећи, зар ово није само „интерес“?

Нису баш исти.

Интересовање је нешто у чему уживате, али то што вам се нешто свиђа не значи да се нећете потрудити.

Можда уживате у игрању видео игара, али ћете се уморити након што играте цело поподне.

Можда ћете уживати у гледању филмова, али ћете се уморити од гледања три заредом.

Али „неконзумативни“ аспект талента иде корак даље од интересовања.

То значи да када нешто радите, не само да уживате у томе, већ је целокупно ваше стање ума опуштено.

Нећете се осећати уморно.

Чак и након што завршите, можда ћете се осећати мало добро.

Желим да наставим.

Дозволите ми да вам дам пример и биће вам јасно.

Имам пријатеља који воли да организује ствари.

То није врста опсесивно-компулзивног сређивања; само што он природно воли да уредно организује неуредне ствари.

Други би ово могли видети као обавезу, али он то види као начин да се ублажи стрес.

Другима треба пола сата да организују гардеробу, али он то завршава за десет минута и опет жели још.

Ако га замолите да напише чланак од 5000 речи, може да седи тамо и пати три сата.

Али ако га замолите да среди собу која је у потпуном нереду, завршиће за два сата и осећаће се освежено.

То је таленат.

Није ствар у томе да је бољи у организовању од свих осталих, већ у томе што не троши енергију када то ради.

Три питања која ће вам помоћи да откријете свој таленат

Размислите, постоји ли нешто што вас тера да се тако осећате?

Неки од вас би могли рећи: „Не, осећам се уморно шта год да радим.“

Дозволите ми да вас питам из другог угла.

Да ли постоји нешто чега се лакше држите него других?

Не морате се форсирати; то ће се десити природно.

Други би можда одустали после три дана, али ви то несвесно радите већ три месеца.

Другима би ово могло бити невероватно досадно и заморно, али вама је прилично занимљиво.

Ту највероватније лежи твој таленат.

Нису све снаге само они правци које вам је лако пратити.

Размислите о томе, шта природно радите сваки дан након што завршите слободно време?

Шта природно радите када не радите викендом?

Када листате садржај на телефону, на ком садржају се природно задржавате?

Ако повежете ове тачке, можете отприлике видети обрис.

То није неки револуционарни таленат, нити је то нека велика нарација типа „Желим да променим свет“.

То је оно што је теби лако да урадиш и лакше ти је да се држиш тога него другима.

Пронађи то, а затим то уради.

То је тако једноставно.

Вредност талента није у томе да ли може да обезбеди храну.

Знам да би неки од вас могли рећи: „Па шта ако га пронађемо? Није као да можемо да ставимо храну на сто.“

Ова идеја је веома разумна.

Потпуно разумем.

Ниси уметник; не мораш да зарађујеш за живот сликајући. Ниси програмер; не мораш да зарађујеш за живот писањем кода. Ти си само обичан канцеларијски радник који свакодневно обавља свакодневне задатке. Каква је онда корист од проналажења талента?

Али оно што желим да кажем јесте да вредност талента није у томе да ли може да обезбеди храну.

Вредност талента лежи у чињеници да вам омогућава да пронађете упориште у „бивању својим“.

Не морате да зарађујете новац од тога, нити морате да постанете познати кроз то.

Све што треба да знате је да постоји једна ствар на овом свету коју можете да урадите, а да се не осећате уморно.

Само сазнање о томе је довољно да вам пружи мало мира у многим касним ноћима када се питате „Шта ја то радим?“.

Упознај себе, најстарије и најосновније питање.

Три натписа су уклесана на капији древног грчког храма у Делфима.

Најпознатији цитат међу њима је „Упознај самог себе“.

Људи су већ пре хиљада година размишљали о овом питању.

Данас смо и даље заробљени дефиницијом да је „талената једноставно бити бољи од других“.

У ствари, проналажење свог талента је, у суштини, део разумевања себе.

Уместо да тражите спољашњу референтну тачку, погледајте у себе и видите који задатак обављате када се осећате опуштено.

Нема потребе за претварањем.

То је било нешто што се десило природно.

Како пронаћи свој таленат? Ево основних савета за проналажење свог талента.

Сви кажу да је проналажење свог талента важно, али за обичну особу, таленат није оно што те чини бољим од других.

Пошто сте само обична особа, мало је вероватно да можете развити снагу у било чему која је знатно боља од оне код просечне особе.

За обичне људе, проналажење талента је у суштини проналажење:

• Урадиш нешто
• То неће представљати никакве додатне трошкове за вас.
• Већа је вероватноћа да ћете истрајати од других.

Ту највероватније лежи ваш таленат, а не све ваше снаге. Ево правог савета како да пронађете свој таленат.

Искрено, не знам да ли ће овај чланак бити некоме користан.

Зато што још увек истражујем себе и стално се питам у чему сам добра и за шта сам погодна.

Али једна ствар у коју сам све сигурнији је следећа:

Таленат је нешто што се не може пронаћи; може се осетити.

Не морате да радите никакве процене или да питате десет људи: „У чему мислите да сам добар?“

Само треба да се вратите на најједноставније питање: Шта радите што вас не умара?

Онда то уради.

То је тако једноставно.